Reprezentativac Uzbekistana Otabek Šukurov karijeru će nastaviti u Radniku iz Surdulice. Pre samo nekoliko meseci vezista je odigrao sve tri utakmice Uzbekistana na prvom Svetskom prvenstvu u istoriji te zemlje, a sada je stigao u klub iz malog grada na jugu Srbije. U domaćim medijima njegov transfer već se opisuje kao jedno od najvećih pojačanja u istoriji Radnika, dok trener Zoran Rendulić poručuje da je Šukurov upravo profil igrača koji je nedostajao njegovoj ekipi.
Pre nekoliko meseci Šukurov je sa reprezentacijom Uzbekistana ispisao istoriju nastupom na prvom Mundijalu za svoju zemlju. Vezista je igrao u sve tri utakmice grupne faze — protiv Kolumbije, Portugala i DR Konga. Uzbekistan je izgubio sva tri meča — 1:3, 0:5 i 1:3 — i završio na poslednjem mestu u grupi.
Ipak, u Srbiju nije stigao samo kao učesnik Svetskog prvenstva. Tridesetogodišnji fudbaler ima više od 90 nastupa za reprezentaciju Uzbekistana, nosio je kapitensku traku i veliki deo klupske karijere proveo u inostranstvu. Jedan je od najiskusnijih igrača aktuelne generacije uzbekistanske reprezentacije.
Pre dolaska u Srbiju igrao je u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Saudijskoj Arabiji i Turskoj. Sa Šardžom je osvojio prvenstvo UAE, a 2022. godine napravio je možda i najznačajniji evropski korak u karijeri kada je potpisao za Fatih Karagumruk.
Taj transfer doneo mu je i saradnju sa Andreom Pirlom. Šukurov je kasnije govorio da ga je italijanski trener lično želeo u Karagumruku i da je upravo Pirlovo interesovanje imalo važnu ulogu u njegovoj odluci da ode u Tursku. Uzbekistanac je tokom Pirlove sezone u Istanbulu bio standardan član ekipe, a ne tek opcija za rotaciju.
Šukurov je pritom postao prvi fudbaler iz Uzbekistana koji je zaigrao u turskoj Superligi. Posle Karagumruka nastupao je i za Kajzerispor, pre nego što se vratio u zemlje Zaliva.
Njegov poslednji klub bio je Banijas. Posle Svetskog prvenstva ostao je slobodan igrač, pa Radnik za njegov dolazak nije morao da plaća obeštećenje.
Na prvi pogled, ovaj potez deluje neobično. Šukurov u Surdulicu dolazi posle Mundijala i nekoliko sezona provedenih u mnogo bogatijim ligama, a sada će igrati za klub iz grada koji, prema popisu iz 2022. godine, ima 9.242 stanovnika, dok u celoj opštini živi oko 17.000 ljudi.
Ali današnji Radnik više nije ekipa koja razmišlja isključivo o opstanku u Superligi.
Postoji i simbolična strana transfera. Radnik 2026. godine slavi stogodišnjicu, pošto je klub osnovan 1926. Zato je prilično simbolično što je upravo u jubilarnoj godini stiglo jedno od najzvučnijih pojačanja u njegovoj istoriji. Šukurov se u Surdulici sasvim opravdano može posmatrati kao poklon za stoti rođendan — i to veoma prestižan.
Posle deset kola Radnik zauzima sedmo mesto u Superligi Srbije sa tri pobede, pet remija, dva poraza i 14 bodova. Šestoplasirani Železničar takođe ima 14, pa je ekipa iz Surdulice praktično na pragu gornjeg dela tabele.
Kako je Mozzart Sport primetio, pobeda u gostima protiv Zemuna čak bi Radnik dovela do trećeg mesta pre utakmice sa Partizanom.
Ekipa je ove sezone posebno čvrsta kod kuće. Crvena zvezda je iz Surdulice odnela samo bod posle 0:0, dok je Partizan odigrao spektakularnih 4:4, iako je Radnik na poluvremenu vodio 3:1.
Srpski mediji govore o „transfer bombi“
Reakcija srpskih medija na dolazak Šukurova bila je znatno glasnija nego što se obično očekuje kada klub dovede slobodnog igrača.
Još pre nego što je posao zvanično završen, Meridian Sport potencijalni transfer nazvao je „transfer bombom“, a isti izraz upotrebio je i HotSport. Nakon što je posao potvrđen, ton se nije mnogo promenio: Mozzart Sport predstavio je njegov dolazak kao jedno od najznačajnijih pojačanja Radnika poslednjih godina, dok su i regionalni mediji u Srbiji isticali da je reč o jednom od najvećih transfera u novijoj istoriji kluba.
Takva reakcija je razumljiva. Šukurov nije nepoznati stranac koji je stigao na probu, već afirmisani reprezentativac koji je pre samo nekoliko meseci igrao na Svetskom prvenstvu, bio kapiten Uzbekistana i izgradio ozbiljnu međunarodnu karijeru.
Dodatnu težinu priči daje i njegova procena na Transfermarktu. Šukurov trenutno vredi 1,5 miliona evra i time je najvredniji fudbaler u aktuelnom sastavu Radnika. Pre njegovog dolaska to je bio desni bek Mateja Gašić sa procenom od 1,2 miliona evra. Kapiten Miloš Popović procenjen je na 650.000, dok Aleksandar Pejović vredi 300.000 evra.
Naravno, reč je o procenjenoj tržišnoj vrednosti Transfermarkta, a ne o visini transfera — Radnik je Šukurova doveo kao slobodnog igrača.
Šukurov nije prvi Uzbek koji je zaigrao u srpskom fudbalu. U julu 2024. napadač Amirbek Saidov prešao je iz Bunjodkora u Jedinstvo iz Uba i tokom sezone 2024/25 upisao pet nastupa u Superligi, pre nego što je otišao na pozajmice u uzbekistanske klubove.
Vezista Abubakir Mujdinov takođe je nastupao za Trajal iz Kruševca u Prvoj ligi Srbije, od februara 2025. do leta 2026.
Ipak, dolazak standardnog reprezentativca koji je upravo nastupio na Mundijalu predstavlja sasvim drugačiji nivo.
Istorijski gledano, tok igrača uglavnom je išao u suprotnom smeru. Desetine srpskih fudbalera igrale su prethodnih godina u Uzbekistanu, a pojedini su postali i ključni igrači svojih klubova.
Radnik je vezistu tražio još od leta
Transfer ne deluje kao slučajna prilika koja se otvorila samo zato što se na tržištu pojavio poznati slobodni igrač. Prema informacijama Eurasia Footballa, Radnik je već duže vreme želeo da pojača sredinu terena.
Prva želja bio je reprezentativac Jermenije Tigran Avanesjan. Dvadesetčetvorogodišnji fudbaler može da igra kao defanzivni vezista, ali je na kraju izabrao Dinamo Samarkand, gde su mu ponuđeni bolji uslovi.
U toj priči postoji i zanimljiva uzbekistanska veza. Avanesjan je rođen u Taškentu i, pre nego što je definitivno izabrao reprezentaciju Jermenije, teoretski je mogao da svoju međunarodnu karijeru veže za Uzbekistan. Da se njegova karijera razvijala drugačije, mogao je prvo da postane Šukurovljev konkurent za mesto u reprezentaciji, a kasnije, s obzirom na razliku u godinama, i jedan od kandidata da ga nasledi u veznom redu.
Avanesjan je, međutim, otišao u Uzbekistan, dok je Radnik, nakon što nije uspeo da dovede jermenskog reprezentativca, nekoliko nedelja kasnije potpisao Šukurova.
Rendulić: „Upravo takav profil nam je bio potreban“
Trener Radnika Zoran Rendulić prilično je jasno objasnio šta očekuje od uzbekistanskog veziste.
Četrdesetdvogodišnji stručnjak proveo je gotovo tri godine u stručnom štabu Crvene zvezde, pre nego što je samo dve nedelje uoči početka sezone preuzeo Radnik. Ovo mu je prvi samostalni posao na ovom nivou.
U razgovoru za Mozzart Sport Rendulić je najpre istakao iskustvo novajlije: više od 90 nastupa za reprezentaciju, kapitensku ulogu u Uzbekistanu i činjenicu da je igrao u sve tri utakmice svoje selekcije na Svetskom prvenstvu. Za klub veličine Radnika, smatra trener, sama činjenica da može da privuče igrača sa takvom biografijom pokazuje koliko je klub napredovao.
Najvažnije je, međutim, to što je Rendulić veoma precizno opisao ulogu koju namenjuje Šukurovu.
„On je upravo profil igrača koji nam je bio potreban — box-to-box vezista sa ogromnim iskustvom“, rekao je Rendulić.
Ta definicija je važna.
U Radniku Šukurova ne vide samo kao zadnjeg veznog čiji je osnovni zadatak da prekida protivničke napade. Od njega očekuju da pokriva prostor između oba kaznena prostora, pomaže u iznošenju lopte, uključuje se u napade i istovremeno održava balans ekipe kada se posed izgubi.
Takva uloga trebalo bi dobro da odgovara načinu na koji Rendulić želi da njegov tim igra. Radnik je energetski zahtevna ekipa koja pokušava brzo da ide napred i mnogo radi bez lopte. Trener je priznao da su njegovi igrači u pojedinim utakmicama trošili previše energije u prvom poluvremenu i kasnije teško održavali isti intenzitet.
Iskusni centralni vezista koji ume da kontroliše ritam utakmice zato može biti jednako važan kao još jedan klasični „razbijač“ ispred odbrane.
Postoji još jedan faktor. Rendulić ne krije da je Radnik relativno mlada ekipa. Mnogi fudbaleri još pokušavaju da se afirmišu na višem nivou, a trener je nagovestio da je Pejović do sada bio jedan od retkih igrača u sastavu sa ozbiljnijim iskustvom na najvišem nivou.
Dolazak Šukurova to odmah menja. U Surdulicu stiže fudbaler sa Mundijalom u biografiji, više od 90 nastupa za reprezentaciju, titulom prvaka UAE i iskustvom redovnog igranja pod Pirlom u Turskoj.
Gde se Šukurov uklapa?
Za Šukurova ipak ne postoji unapred zagarantovano mesto u sredini terena.
U poslednjoj utakmici Radnika pred pauzu, protiv Partizana, Rendulić je od prvog minuta izveo Miloša Popovića, Aleksandra Pejovića i Martina Novakovića. Različite kombinacije ove trojice redovno su činile vezni red tokom uvodnih kola sezone.
Popović verovatno ima najčvršći status. Dvadesetdvogodišnjak je kapiten Radnika i prirodni defanzivni vezista. Zadužen je za ravnotežu ispred poslednje linije i, uprkos godinama, već predstavlja jednu od ključnih figura ekipe.
Novaković igra ofanzivnije. Deluje bliže protivničkom golu i ove sezone je upisao dva pogotka i tri asistencije, pa direktno poređenje sa Šukurovom nema mnogo smisla.
Najdirektniji konkurent Uzbekistancu zato bi mogao da bude 35-godišnji Aleksandar Pejović. On takođe može da igra kao centralni i defanzivni vezista i bio je standardan član prve postave pre Šukurovljevog dolaska.
Zbog toga trenutno najlogičnije deluje tandem Popović — Šukurov, sa Novakovićem nešto više. U takvoj postavci kapiten bi mogao da ostane dublje, dok bi Šukurov preuzeo upravo onu box-to-box ulogu o kojoj je govorio Rendulić. Pejović bi u tom slučaju predstavljao veoma iskusnu opciju za rotaciju.
Za sada je to, ipak, samo procena zasnovana na dosadašnjoj strukturi ekipe. Šukurov još nije odigrao zvaničnu utakmicu za Radnik, pa će konačno Rendulićevo rešenje biti jasnije tek posle pauze.
Njegov debi mogao bi da se dogodi na gostovanju IMT-u u Loznici. Tri od naredne četiri utakmice Radnik će igrati u gostima, a Rendulić je predstojeću seriju već opisao kao test karaktera svoje ekipe.